Oslobodite se zabluda u ishrani

Postoje zablude o opasnostima vezanim za hranu koje se, bez naučnog osnova, uporno prenose i danas.

Za pojedine neistine može se čak reći da su prisutne generacijama. Šta reći, na primer, za priču da je potrebno sedam godina da se progutana guma za žvakanje svari?

Popularnu žvaku sigurno ne treba gutati, ali ako se to slučajno dogodi ona će proći isti proces kao i druga hrana. Enzimi će deo razgraditi, a ostatak će se izbaciti. Gutanje više guma za žvakanje u kratkom vremenskom razmaku, posebno kod dece, može da izazove problem, dakle to ne treba dozvoliti, ali ako zdrava osoba slučajno proguta žvaku neće se desiti ništa loše.

Zabluda je da pileće meso treba oprati pre pripreme, kako bi se odstranile bakterije. Prvo – voda ih neće sprati i jedini način da se bezbedno konzumira meso je adekvatna termička obrada. I drugo – spiranjem možete neke od bakterija (sa svežeg mesa, živine, ribe) proširiti na radnu površinu, gde mogu ostati, širiti se i doći u dodir sa drugom hranom.

Jedite celo jaje. Zabluda je da žumance treba odbaciti. Ono je puno visokovrednih hranljivih sastojaka. Dokazano je da holesterol iz žumanceta ne utiče značajno na višak holesterola u krvi – on se tamo nalazi zbog zasićenih i trans-masti poteklih iz proizvoda kakav je margarin, genetike i loših životnih navika.

Često prisutna zabluda je da kuvanje uništava korisne sastojke voća i povrća, pa je najbolje konzumirati ih presne. U nekim slučajevima barenje čak oslobađa važne elemente. U srednje kuvanoj šargarepi na pari ima 40% više beta karotena nego u svežoj, a u nakratko obarenom paradajzu raste nivo likopena.

I nešto veoma važno – ne slušajte savete o količini vode koju dnevno treba da unesete u organizam. Zaboravite preporuke o “osam čaša”, ne koristite formule za izračunavanje. Voda je korisna, ali su potrebe individualne, a zavise i od dnevnih faktora koji variraju.

Spisak zabluda vezanih za hranu je veliki, pa je neophodno prikupiti tačne informacije pre nego što nastavimo sa starim, ili uvedemo nove navike. So je, recimo, neophodna za zdravlje nerava, mišića, srca, u umerenim količinama, “voćni” sokovi nisu uvek zdravi (pročitajte sastav), a neke namirnice, kao što je celer, za koje se veruje da nemaju kalorija pa se mogu jesti neograničeno prilikom dijete, zapravo ih sadrže.

Ostavi komentar

Email neće biti javno objavljen.


*