Provereni starinski saveti za kuvanje

U svakoj porodici čuvaju se i prenose oprobani saveti iz kuhinja naših baka. Domaćice koje su se svakodnevno bavile kuvanjem došle su do mnogih korisnih zaključaka vezanih za pripremu hrane, primenljivih i danas. Podsećamo na neke od njih.

Limun, pomorandžu i grejpfrut pre sečenja za ceđenje pritisnite rukom i zarolajte po tvrdoj podlozi. Tako će se osloboditi više soka.

Razmislite o sastojcima koje kuvate zajedno. Ako želite da povrće zadrži oblik i strukturu, a kuvate ga sa mesom, dodajite ga kasnije, pošto se meso kuva duže. Pola sata je dovoljno svakom povrću da bude obareno, a mnogim vrstama i manje.

Kuvanje „na tihoj vatri“ nije moguće odmah posle ključanja. Ne dozvolite da sve vreme sadržaj u posudi agresivno vri, mešajte da se sastojci ne zalepe za dno sve dok se temperatura ringle dovoljno ne spusti.

Ako se na kraju kuvanja na površini pojavi velika mrlja ulja, nemojte je umešati nego je skinite kašikom. Prethodno ostavite posudu da se malo ohladi.

Posušite svežu piletinu pre pečenja – tako će se lakše stvoriti hrskava korica.

Svaki sos koji nije gust koliko želite možete učiniti gušćim sa malo kukuruznog brašna. Prethodno ga razmutite u hladnoj vodi da se ne bi stvarale grudvice.

Ukoliko želite da servirate jelo toplo, a ono to baš i nije, zagrejte tanjire. Možete ih staviti u rernu na 60-90 stepeni na desetak minuta, ili ih, što je sigurnije za tanjire od finih materijala, potopiti u vruću vodu.

Informišite se kada se dodaje koji začin. Gotovo svi se dodaju na samom kraju, posebno ako su sveži.

Još jedan savet za kraj – nemojte uvek striktno poštovati recept, posebno ukoliko spremate hranu samo za sebe i ukućane. Probajte jelo i dodajte još malo soli, začina, vode… ako tako želite. Možda vaši sastojci – voće, povrće, meso… imaju drugačiji ukus nego oni kod osobe od koje recept dolazi.