Uvek prijatan, tradicionalni stil

Stilovi u dizajnu enterijera dolaze i odlaze, trendi materijali, boje, komadi nameštaja… smenjuju jedni druge, a stil koji traje i redovno budi osećaj prijatnosti je – tradicionalni.

Dizajneri tradicionalnim nazivaju opremanje stana na način kakav je bio dominantan u Evropi u 18. i 19. veku, preciznije, u Francuskoj i Engleskoj. Porodice sa više novca imale su kvalitetniji nameštaj, one sa manje novca pravile su izvesne ustupke, ali se veoma dugo podrazumevalo šta svaka prostorija treba da ima da bi bila udobna i lepa.

Početkom 20. veka, a posebno posle dva svetska rata, tradicionalni stil značio je u Evropi povratak u “dobra stara vremena“, pa se zadržao, uz manje izmene, i dalje. Mnogi od elemenata tradicionalnog opremanja stana obavezni su i danas. Ako želite da iskoristite nameštaj koji već imate, dodate ponešto i učinite atmosferu u stanu prijatnom, podsećamo na nekoliko stvari.

Detalji u formi ornamenata nalaze se u tradicionalnom stilu, ali diskretno, na nameštaju i predmetima za dekoraciju.

Fokus je na simetriji, a ne na haotičnom rasporedu i kontrastu, pa se često može videti par fotelja, par noćnih stočića, par lampi, postavljenih pravilno.

Gipsani elementi na plafonima i po ivicama zidova, kao i zaštitni paneli koji sprečavaju prljanje zidova tamo gde se pretpostavlja da će ga biti, takođe su odlike praktičnog tradicionalnog stila.

Boje su uglavnom neutralne, svetle, pastelne, sa ponekim detaljem u jačoj nijansi ili bez njega.

Zidovi su takođe svetli, ili prekriveni tapetama sa diskretnim uzorkom tradicionalnih cvetnih motiva, damask motiva, ili linija. Slično je i sa materijalima za tapaciranje nameštaja, koji su grubi pamučni, vuneni, plišani odnosno somotski, krzneni, svileni…

Završne boje podova i nameštaja od drveta su obično tamnije.

Na podovima su tepisi u stilu čuvenih persijskih.

Pored lampi, obavezan je i luster na centralnom mestu na plafonu.

Sobe su, ukratko, opremljene tako da budu komforne, funkcionalne i namenjene okupljanju članova porodice.