Koristite bojler i štedite novac

Poznato je da vlasnici aparata za domaćinstvo u Srbiji nemaju naviku da štede energiju prilikom njihove upotrebe. Čak i ako postoje ekonomični režimi rada uređaja, ili treba da izaberemo novi aparat u energetski efikasnijoj klasi, skloni smo da podatke zanemarimo, uz opravdanje da su uštede beznačajne. Podaci govore da nije tako, a jedan od aparata na kojima bi moglo zaista da se uštedi je bojler.

Ilustracije radi, u prosečnom američkom domaćinstvu koje se greje i rashlađuje na struju grejanje vode je drugi po veličini trošak na računima za električnu energiju, odmah iza zagrevanja prostora. Dok na zagrevanje prostora, prosečno, odlazi 42% energije, grejanje vode učestvuje sa čak 18%. Hlađenje prostora ima udeo od 6%, rashlađivanje hrane 5%, koliko odlazi i na osvetljenje. Oko 24% energije troše svi ostali aparati i uređaji. Ako imamo u vidu da su u ovom poslednjem udelu smeštene sušare, usisivači, kompjuteri i televizori, mali kućni aparati… jasno je da su grejači vode veoma veliki potrošači električne energije. Od mašina za pranje sudova i mašina za pranje veša veći „krivac“, na čijoj bi upotrebi sigurno moglo da se uštedi, je bojler.

U zemljama sa visokim standardom života decu u školama, obdaništima i porodicama uče da je neophodno štedeti vodu i energiju prilikom pranja ruku i zuba, na primer. Puštanje tople vode da slobodno otiče u slivnik dok se ruke sapunjaju, pasta nanosi na četkicu i zubi par minuta četkaju, predstavlja prekršaj u sticanju dobrih navika. Odraslima je potrebno, možda, nešto više vremena da nove obrasce ponašanja usvoje, ali se sve svodi na isto – poželjno je da se štedi energija i novac za struju.

Evo nekoliko saveta kako da i vi umanjite troškove za zagrevanje vode.

Smanjite vrednost na termostatu sa 60 na 50 stepeni Celzijusa. Prva vrednost je obično podešavanje koje savetuju majstori i prodavac kao podrazumevano. Teško da ćete primetiti značajnu razliku čak i dok se tuširate, a uštedećete novac i smanjiti nagomilavanje naslaga kamenca u kazanu bojlera i slavinama.

Ako vam se bojler nalazi na mestu koje je hladno, ili samo hladnije od ostatka stana tokom noći, pozovite majstora da napravi dodatnu izolaciju kazana. Na taj način sprečićete gubitak toplote i suviše često uključivanje grejača. U obzir dolazi i izolacija cevi, kao i delova dovoda do slavine, odnosno svih onih mesta na kojima se može sprečiti preterano hlađenje.

Raspitajte se da li vaš bojler ima takozvanu „toplotnu zamku“ koja sprečava da se već zagrejana voda ohladi od hladne vode kojom se puni bojler. Noviji uređaji je imaju, a oni stariji od desetak godina obično nemaju, pa je rešenje da se sistem ugradi, ili bojler, eventualno, promeni.

Pranje na ruke sitnijih komada garderobe može da bude i sa blago mlakom vodom, a ispiranje sa potpuno hladnom. Pranje ruku, zuba i umivanje, takođe. Umivanje hladnom vodom je, između ostalog, dobro za zdravlje, pošto podstiče cirkulaciju.

Popravite sve slavine koje kaplju ili cure. Na taj način sprečićete stvaranje kamenca u sistemu i buduće probleme, a uštedećete i vodu.

Dobra praksa je da s vremena na vreme, na primer jednom godišnje, potpuno ispraznite bojler. Tako ćete ukloniti bar deo kamenca koji smanjuje efikasnost grejanja i troši dodatnu energiju. Ovo možete uraditi i sami, uz poštovanje uputstva proizvođača.

Koristite tajmer za uključivanje i isključivanje bojlera u vreme kada je to najekonomičnije.

Zamenite stari bojler posle desetak godina, ili zamenite samo grejač bojlera, na vreme. Kada kupujete novi bojler, obavezno proverite energetsku efikasnost. Razmislite i o protočnom bojleru bez akumulacije vode, ako je to za potrebe Vašeg domaćinstva odgovarajuća opcija.