Kovano ili liveno gvožđe

Dekorativni elementi od gvožđa daju poseban izgled dvorištu, terasi, fasadi kuće. Ograda, klupa, zaštitna rešetka na prozoru, kapija, čak i kućni broj veoma su interesantni i izgledaju otmeno, solidno, kvalitetno i pomalo starinski ako su napravljeni od materijala koji zovemo kovano gvozdje.

Da li je, međutim, svako gvožđe koje se koristi za ove namene kovano i poznajemo li razliku između kovanog i livenog gvožđa.

Najpre o načinu proizvodnje. Liveno gvožđe se topi, sipa u kalup i ostavlja da se ohladi, a kovano gvožđe se zagreva kako bi se obrađivalo različitim alatima. O čemu veoma precizno govore i njihovi nazivi.

Kovano gvožđe sadrži 1-2% zaostalih nečistoća. Obično je to mešavina silicijuma, sumpora, fosfora i aluminijum-oksida. Karakteriše ga vlaknast izgled i savitljivost – ono je mekše i elastičnije od livenog gvožđa. Što se više puta zagreva i radi na njemu ono postaje čvršće. Kovano gvožđe je veoma otporan materijal, pa je mnogo upotrebljavano u građevinarstvu u 19. veku (čak i za horizontalne grede), pre nego što ga je, u 20. veku, zamenio čelik.

Liveno gvožđe je opšti naziv za nekoliko uobičajenih legura – pre svega se misli na sivo gvožđe, koje sadrži 2-4% drugih elemenata. Iako se legure razlikuju po osobinama, može se reći da je, u odnosu na kovano gvožđe i čelik, ono krtije, odnosno lomljivije i teže. Ne može se savijati, istezati i kovati kako bi mu se promenio oblik jer može da pukne. Pošto je čvrsto ono dobro podnosi pritisak. Zbog jeftinijeg procesa proizvodnje i dalje se široko koristi u mnogim oblastima, kao što je industrija mašina, na primer.

Ukoliko, dakle, planirate da investirate u neke od predmeta od gvožđa, dobro je da poznajete razliku.

Kad je, međutim, otpornost na rđu u pitanju, kovano i liveno gvožđe su slični – izloženi vlazi, u prisustvu kiseonika korodiraju. Da bi se to sprečilo, potrebno ih je na adekvatan način zaštititi – bojom ili prah premazima (peskarenje).