Soba za tinejdžera, predmet dogovora
Prostor koji tinejdžer koristi u stanu kao svoje mesto za odmor, učenje, opuštanje, često je izvor nesuglasica. Roditelji sobu za tinejdžera, ili njegov kutak ako nema posebnu sobu, zamišljaju na jedan način, a tinejdžer na drugi.
Tri su velike grupe problema koje se izdvajaju i na svaki je neophodno pronaći odgovarajući odgovor.
Najčešći problem je održavanje. Mladi obično nisu raspoloženi da „gube vreme“ na čišćenje, slaganje garderobe u ormane, raspremanje kreveta, iznošenje sitnih otpadaka i stvari koje su za pranje… U pregovorima po ovom pitanju morate se naći „negde na sredini“. Ne koristite naredbe, ne preterujte za zahtevima i odmah odvojite bitno od nebitnog. Ukoliko je uključen u dogovor oko rasporeda poslova i njegovih zaduženja, tinejdžer će se potruditi da ih poštuje. Vaš primer je, takođe, bitan, a dešava se da najneuredniji tinejdžeri kao odrasli budu primer pedantnosti u svom stanu.
Dekoracija sobe je sledeće važno pitanje i roditelji neretko ostanu zaprepašćeni sadržajem postera koji „osvane“ na zidu. Sa druge strane, u sobi treba dozvoliti eksperimentisanje i slobodan razvoj identiteta, veoma značajan u tinejdž-uzrastu. Izbor nameštaja, prostirki i drugih elemenata u prostoru treba prepustiti mladima, ali ni ovde ne treba izlaziti u susret baš svakoj želji. Ograničite budžet i dozvolite tinejdžeru da izabere ono što želi. Restrikcije se, uz razgovor, moraju odnositi na sadržaje koji predstavljaju problematične vrednosti, i koji promovišu nedozvoljeno i opasno ponašanje.
Bez obzira na spoljašnje manifestacije, odnosno očiglednost prethodna dva problema, treći je važniji i odnosi se na privatnost. Neophodno je da tinejdžer ima svoj prostor u kojem se može u potpunosti izolovati ali, to mladima treba otvoreno reći, određen stepen kontrole i odgovornosti samog tinejdžera mora da postoji. Dolazak prijatelja i obezbeđivanje prostora gde će mladi moći da se osame takođe treba da bude predmet dogovora, u skladu sa uslovima, odnosno veličinom stana.
Roditelji treba da izgrade poverenje u odnosima i shvate da je mladoj osobi neophodan izolovan kutak u kojem može razmišljati, planirati, i u bezbednom okruženju svog doma prebroditi emocionalne izazove puberteta i adolescencije.