Koliko vremena provodite ispred ekrana

Boravak u stanu, posebno posle napornog radnog dana, prilika je za komunikaciju sa porodicom i prijateljima, odmor, uživanje u hobijima. Pa ipak nije retkost da se to vreme pretvori u suprotnost onoga što bi trebalo da bude i postane – višesatno posmatranje ekrana.

Televizori, kompjuteri, tableti i mobilni telefoni nalaze se danas u svakoj sobi. Najvažnije je da je internetom pokriven čitav stan, tako da roditelji i deca ne smetaju jedni drugima dok u svojim prostorijama sede sa pažnjom usmerenom na ekrane. Deca su osetljivija na uticaje ovakvog ponašanja, ali su i roditelji ozbiljno ugroženi, posebno ukoliko su ispred kompjutera na radnim mestima.

Najlošije od svega je što ne percipiramo jasno koliko vremena zaista provodimo gledajući u ekran. I što mislimo da to nema značajno štetne posledice.

Jedna od najvažnijih konsekvenci, o kojoj nedovoljno razmišljamo, je zavisnost. Zavisnost se formira postepeno i možete je identifikovati odmah. Isključite na neko vreme sve ekrane i analizirajte kako se osećate.

Problem vezanosti za kompjutere i mobilne telefone nije samo vaš. Imaju ga pojedinci i porodice u svim krajevima sveta. Posebno se pogoršao tokom i posle kovid pandemije. Procenjuje se da su tinejdžeri duplirali vreme pred ekranima. Pripadnici “generacije Z” (rođeni između 1997. i 2012. godine) trenutno u proseku provode ispred ekrana devet časova dnevno. Više od 50% odraslih je korišćenje produžilo na dva ili više uređaja.

Statistika u Sjedinjenim Američkim Državama kaže da Amerikanac prosečno samo u mobilni telefon gleda 3 sata i 54 minuta. U Velikoj Britaniji je to vreme neznatno bolje – 3 sata i 23 minuta. Vreme provedeno ispred laptopa ocenjuje se na pet sati svakog dana. Na društvenim mrežama ljudi provode oko 145 minuta dnevno.

Apsolutni rekorder u “gledanju u ekrane” su Filipinci sa 10 sati i 56 minuta dnevno. Oko 10 sati dnevno sa ekranima su i građani Kolumbije, Južnoafričke Republike i Brazila.

Akademija američkih pedijatara smatra da decu do 18 meseci života uopšte ne treba izlagati ekranima ni drugim sličnim elektronskim aparatima, pošto to ometa funkcionisanje i razvoj mozga. Poražavajuća je činjenica da 74% dece do dve godine u Americi ipak gleda televiziju, dok 9% već koristi gejming uređaje.

Preterano koriščenje ekrana može da dovede do poremećaja sna, društvene izolacije i svih posledica koje po zdravlje ima dugo sedenje. Ako je sadržaj neprimeren dolazi i do mentalnih problema, a kod mladih i do zloupotreba i izlaganja neprimerenim i opasnim sadržajima.

Rešenje nije jednostavno, ali postoji.

Na svakom pojedincu i porodici je odgovornost da analizira svoju situaciju, i ograniči upotrebu “ekrana” isključivo na korisne i neophodne aktivnosti.