Korona virus i cene nekretnina

Velikih potresa na tržištu nekretnina sigurno će biti, jednom kad epidemija korona virusa uspori ili potpuno prestane. Od pouzdanih predviđanja ograđuju se i najkompetentniji stručnjaci, a situacija zavisi od mnogo faktora, od globalnih, do lokalnih, karakterističnih za svaku zemlju ponaosob.

Laicima izgleda da će cena kvadrata morati da pada. Suočeni sa mogućim gubitkom posla, oskudicom novca i ogromnom neizvesnošću, građani teško odlučuju da investiraju u “luksuz” kakav je novi stan ili kuća. Prioriteti sigurno nisu na strani uslova stanovanja, kad se ne zna da li će biti dovoljno para za lečenje, hranu, školovanje dece…

Eksperti, međutim, podsećaju da se upravo u okolnostima velikih kriza u prošlosti cena nekretnina pokazivala kao veom otporna na promenu. Nekoliko je razloga da i ovoga puta bude tako, pa da čak cene kvadrata porastu.

Zamislite jedno gradilište stanova i niz nepremostivih problema u kojima ono danas funkcioniše.

Radna snaga je prvi i najvažniji. Nužno je da će, zbog mera izolacije i povećanja broja zaraženih korona virusom, bar deo radnika i bar u jednom periodu “ispasti iz stroja”. Oskudica majstora i drugih stručnih radnika u građevinarstvu je postojala i pre pandemije. Kretanje radne snaga sada je potpuno obustavljeno, pa se zamena ne može pronaći iz drugih krajeva Srbije, regiona, sveta.

Repromaterijal je sledeći veliki problem. Zatvorene granice onemogućile su slobodno kretanje roba, pa je gotovo nemoguće kupiti, transportovati, a zatim i ocariniti sve što se, inače, slobodno nabavljalo iz uvoza.

Usporava ili se zaustavlja i domaća privreda, pa se sa sličnim problemima kao građevinska suočavaju i druge grane proizvodnje. Pogoni zbog manjka radnika ili njihovih ulaznih repromaterijala rade na minimumu, ili se privremeno zatvaraju.

Jasno je, ako ne bude na kraju dovoljno ponude, cene stanova neće padati.

Još jedna činjenica ovome može da ide u prilog. Investiranje u nekretnine tradicionalno važi za dobru odluku, za one koji imaju novca. Tražnja zato može da ostane visoka, pošto novac može tu da se “preseli” iz nekih rizičnijih sektora. U zemljama sa razvijenim berzama taj put je očigledan – čim pretpostave krizu, vlasnici akcija korporacija, za koje se pretpostavlja da će biti pogođene, svoje akcije prodaju i novac investiraju u nešto drugo. Oni održavaju cene nekretnina visokim.