Prosečno doba za odlazak iz roditeljskog doma

Statistika u zemljama Evropske unije pokazuje da mladi trajno napuštaju roditeljski dom na uzrastu od 26,4 godine. U zavisnosti od tradicije, ali i materijalnog blagostanja, u nekim državama se to događa znatno ranije nego u drugim.

Kao što možete pretpostaviti, rekord je zabeležen u nama susednoj Hrvatskoj, gde mladi ostaju sa roditeljima do, prosečno, 33,4 godine. Druge države Balkana, istočne Evrope, ali i mediteranskog pojasa, nisu mnogo „bolje“. Prosek veći od 30 godina imaju Slovačka (30,8), Grčka (30,7), Bugarska i Španija (30,3), Malta (30,1), Italija (30 godina).

Neće vas iznenaditi ni da već sa (prosečno) 21,3 godine mladi u Finskoj napuštaju roditeljski dom. U Švedskoj je prosek 21,4 godine, u Danskoj 21,7 i u Estoniji 22,7 godina, što su države rekorderi na drugom kraju liste.

Primetno je da je uzrast u kome se odlazi u 14 država Evropske unije povećan u poslednjih 10 godina i to, opet, najviše u Hrvatskoj – za 1,8 godina, Grčkoj za 1,7 godina i Španiji za 1,6 godina. Zanimljivo je i da su mladi Šveđani odlučili da sa roditeljima ostaju duže. U 2012. godini prosek za odseljavanje bio je samo 19,9 godina.

Analiza statistike po polu takođe je interesantna. U Evropskoj uniji mladići prosečno oko dve godine duže ostaju sa roditeljima nego devojke – prosek za odlazak za muški pol je 27,3 godine, a za ženski 25,4 godine. U baš svim državama devojke odlaze manje ili više ranije od mladića.

Četvrtina mladih bez dovoljno životnog prostora

Mladi u Evropskoj uniji često imaju problem malih stanova u odnosu na broj članova domaćinstva. Više od četvrtine tinejdžera i mladih na uzrastu od 15-29 godina, tačnije 26% njih, nemaju zadovoljavajući prostor. Situacija je najnepovoljnija u Rumuniji gde je ovaj procenat 60%, Bugarskoj – 57% i Latviji 54%, a najpovoljnija na Kipru i Malti gde samo 4% mladih nema potreban prostor u stanu ili kući. Slično je i u Irskoj (5%), Holandiji i Belgiji (blizu 8%).

Nedostatak životnog prostora u domaćinstvu smatra se problemom koji značajno utiče na mentalno i fizičko zdravlje, posebno na zdravlje mladih.

Pravila u Evropskoj uniji glase da bi svaka porodica trebalo da ima najmanje jednu zajedničku prostoriju, zatim posebnu prostoriju za (svaki) bračni par i posebnu prostoriju za svaku osobu stariju od 18 godina. Ako su deca uzrasta 12-17 godina mogu da budu po dvoje u istoj sobi ako su istog pola, a ako su ispod 12 godina dvoje dece različitog pola mogu biti u istoj sobi.