Krompir je zdrava namirnica

Loš imidž krompir je stekao uglavnom preradom u čips i druge instant grickalice, u kojima zaista nije dobar. Šta se događa kada ga oslobodimo ulja, kao i butera, pavlake i drugih masnoća životinjskog porekla?

Na prvi pogled, situacija nije sjajna. Krompir je beo i asocijacija su, ne baš zdrave, bele namirnice ili dodaci hrani. Zatim, krompir je pun skroba, što mu takođe “ruši ugled”. On se nalazi u istoj grupi sa hlebovima, testeninama i drugim proizvodima od testa koji se ne preporučuju, pošto izazivaju gojaznost.

Nabrojaćemo odmah i dobre strane krompira, a vi zapamtite.

U krompiru se nalazi čak devet značajnih minerala – kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, natrijum, gvožđe, cink, bakar i mangan, i deset vitamina –  B1, B2, B3, B4, B5, B6, B9, C, E, i A.

Jedan krompir srednje veličine sadrži 160 kalorija.

Krompir u svom sastavu ima i vlakna, koja pomažu probavi i čine da osećate sitost duže vreme. Većina vlakana i drugih korisnih sastojaka je odmah ispod ljuske, koja se obično baca pošto se krompir tretira različitim hemijskim jedinjenjima da bi se održao. Kod organski proizvedenog krompira može se skinuti samo najtanji sloj kore.

Evo i nekoliko primera blagotvornog dejstva krompira o kojima se malo zna. Fosfor je mineral koji utiče na regulaciju krvnog pritiska. Vitamini iz grupe B odlični su za zdrav razvoj fetusa tokom trudnoće. Gvožđe i mangan učestvuju u stvaranju ugljenih hidrata u obliku koji je neophodan za proizvodnju energije. Krompir ima više vitamina C nego paradajz…

Krompir se po mnogim osobinama ne može porediti sa superiornim brokolijem, na primer, ali je povrće koje bi sigurno trebalo da se nađe na meniju.

Pečen u rerni ili na žaru mnogo je bolji od prženog na ulju, ali i ovaj poslednji, koji je najukusniji, ne bi trebalo preterano da vas plaši ako ga konzumirate samo u specijalnim prilikama, kad baš ne možete da mu odolite.