Novi velnes hit: Trening disanja
O vežbama disanja i važnosti pravilnog disanja za zdravlje uglavnom se govorilo i pisalo u okviru proučavanja i praktikovanja joge. U poslednje vreme, međutim, trening disanja je postao aktivnost koju velnes stručnjaci preporučuju kao samostalnu, pogodnu za svakoga.
Zvuči suviše jednostavno da bi delovalo, ali samo malo “tehnike” i znanja može da da veoma ozbiljne iznenađujuće rezultate. Od onih trenutnih kao što je popravljenje raspoloženja, pa sve do veoma ozbiljnih, u koje se može uvrstiti i uspeh u karijeri.
Šta je, konkretno, trening disanja.
Eksperti koji se ovom oblašću bave kažu da je to “umetnost i nauka korišćenja svesti o sopstvenom dahu i vežbi disanja za zdravlje, lični rast, promene u telu, mislima, duhu”. I naučnici i medicinari složni su da disanje može da postane sredstvo samopomoći i samolečenja.
Sve borilačke veštine, vojne, i tradicije misticizma, koristile su od davnina vežbe disanja. U današnjem društvu, pojedinci izloženi ogromnom stresu koji žele da ponovo pronađu mir i vezu sa sopstvenim bićem (a istovremeno očekuju brze rezultate treninga), u vežbama disanja mogu da pronađu rešenje.
U zemljama gde je vežbanje disanja kao metoda najrazvijenije preporučuje se odlazak kod najboljih trenera, koji će dati različite preporuke ukoliko osoba želi da se oslobodi fizičkog bola, emotivne patnje, straha, neprijatnosti pred javni nastup… ili želi da postigne bolje rezultate u sportu.
Interesantno je da su iskustva različita.
Dok neki opisuju da jednostavno lakše kontrolišu dah u stresnim situacijama, drugi svedoče da su doživeli “pravo prosvetljenje”, “život na nov način”… Najčešće se pravilnim disanjem pojedinac može osloboditi nagomilanog besa, neraspoloženja, tuge.
Bez ulaženja u detalje treninga, rezultat izgleda otprilike ovako: potrebno je postići šest ciklusa udisaja i izdisaja u minutu, odnosno jedan udisaj i izdisaj bi trebalo da traje 10 sekundi (5 sekundi udisaj i 5 sekundi izdisaj). Merenja pokazuju da, ukoliko se na ovaj način praktikuje disanje, posle pet minuta nivo kortizola (hormona stresa) opada za 20%. Smanjuje se i broj otkucaja srca, kao i krvni pritisak.