Prikrivena neuhranjenost preti

Povećano prisustvo vegetarijanstva i veganstva dovelo je već do ozbiljnih posledica, i u najrazvijenijim državama sveta.

Fenomen neuhranjenosti, posebno opasan kada nije očigledan pa se zanemaruje, pogađa, globalno, više od dve milijarde ljudi. Problem koji se nekada vezivao samo za ekonomski nerazvijene zemlje pogađa i najbogatije, upravo zbog trenda prelaska na vegansku ishranu, bez dovoljno znanja o njenim principima i posledicama.

Prikrivena neuhranjenost podrazumeva hronično odsustvo esencijalnih hranljivih mikrosupstanci u ishrani, kao što su vitamini i minerali. O prikrivenosti se govori pošto se efekti ne vide odmah, ali posledice postoje. Najozbiljnije su smanjena otpornost na bolesti i mentalna iscrpljenost, a samo ova dva stanja, ukoliko se pojave agresivni izazivači oboljenja, mogu da dovedu i do fatalnog ishoda.

Primera za navedeno je mnogo. Velika Britanija je, recimo, postala sedma država u svetu po broju osoba kojima nedostaje jod, element neophodan za mentalno zdravlje.

U Sjedinjenim Američkim Državama, u proseku, više od svakog četvrtog deteta pati od nedostatka kalcijuma, magnezijuma, ili vitamina A, a svakom drugom detetu nedostaju vitamini D i E.

Jeftina, nezdrava, energetski snažna ali hranljivim materijama siromašna hrana, posebno ona fabrički dorađena, je dobro poznat izvor problema. Sveži proizvodi ne sadrže iste količine vitamina i minerala kao nekad, zbog sve lošijeg sastava zemljišta, klimatskih promena, zagađenja.

Zaboravlja se, međutim, da i nestručno praktikovana veganska ishrana više oduzima nego što dodaje zdravlju. Kritični sastojci za zdravlje, koji se nalaze u mesu, moraju biti zamenjeni.

Lomljivost kostiju, slabost, umor, loše varenje, zaostalost u rastu i razvoju kod dece,  rezultati su deficita joda, vitamina B12, omega 3 masnih kiselina. Kad se ovi sastojci naknadno dodaju, dešava se da se ne mogu kvalitetno iskoristiti, zbog nedostatka nekih drugih neophodnih sastojaka.

Veganska ishrana, sigurno je, ima prednosti, pre svega jer dovodi do smanjenja rizika od hroničnih bolesti kardiovaskularnog sistema. Sa njom se, međutim, mora postupati veoma pažljivo. Posebno kada su osetljivije kategorije u pitanju.

 

Ostavi komentar

Email neće biti javno objavljen.


*